'Uzmi me, Stipe', zavapila je, 'Upri u me k'o u život'nju'. 'Jao Bošce', kroz zube je izgovorio. Zadignuo joj je suknju i otkopčao svoje hlače. Bošca je rukom krenula prema štiklama, da ih skine. 'Ostovi ih, ne skidoj! Uzbuđuju me!'. Ona ga je obgrlila nogama dok je prodirao u njena prostranstva. Od žestine udaraca njene pete lupale su ga po leđima kao mamuze na kauboju divljeg konja. 'Čija si, Bošce, reci mi?' 'Tvoja sam moj Stipe!', rekla mu je drhtava glasa. Uskoro ih je preplavio val snažnog sladostrašća. Pao je na njene grudi. Ležali su tako koju minutu. Priznao joj je da su ovih nekoliko dana što se nisu vidjeli bili najgori dani u njegovom životu. Da je noću onanirao prisjećavši se svega što su radili u Dubrovniku te da ne želi provesti više ni dana bez Mice Vulkanice i njenih kolača. 'Udoj se zo mene, Bošce', rekao je pogledavši ju u oči. 'Stipo, Stip'ce!', vrisnula je, 'ja sam najsretnija žena na svijetu! Da, da, tisuću puta da!'. Poljubila je njegove guste brkove na kojima je još ostalo malo šmeka janjetine. Potom su se malo uredili i vratili nazad gostima.
'Mojko, oče, pit'o sam Bošcu da se udo za mene i rekla je da', rekao je Stipe službeno. 'Iskurste i Gospo sinjska!', zavapila je stara majka. Suze su joj napunile oči i klizile niz obraze, grlila ih je i rekla 'Nek' vam je sa srećom djeco!'. Otac mu je pružio ruku. Oči su mu bile sjajne, ali susprezao je suze. Nije mislio da će dočekati ovaj dan. Svi su se grlili i veselili. Majka je pustila kasetu Mate Bulića i donijela šljivovicu. Slavlje je trajalo do dugo u noć.
Nema komentara:
Objavi komentar