Loš prijevod 50 šejdsa sive (vol. 2)

Isprike na dugom čekanju drugog dijela. Prvi možete pročitati tu. 
Na trećem volu dolazi do sočnih detalja koje garant svi s nestrpljenjem čekate.

Drugi dio

Dok istrčavam iz zgrade, srce mi ubrzano tuče. Naslonim se na čeličnu ogradu i podignem glavu prema gore jer pada kiša. Zatvorenih očiju udahnem jedan dubok, pročišćavajući udah, dok pokušavam obnoviti što je ostalo od mog ekvilibrija.

Natrag u Vancouver ( američki, ne kanadski ) vozim sporo jer penetrirajući pogled dva siva oka govori mi da budem oprezna. Ostavljam cimerici snimku intervjua i saznam kako Sivić ima 27 godina. Taman. Odlazim na posao (američka verzija bauhausa) i savjesno dopunjavam police. Na kraju dana osjećam se ispunjeno što sam ovoliko postigla u jednom danu (počešljala se, odradila intervju, odradila 2 sata i večerala).

Par dana kasnije na poslu se pojavio On. Gospodin Sivić u sivom odijelu. Kažiprstom gladeći bradu kupuje vezice za kablove, nekakav selotejp i užad. Dodavajući mu što traži, naši se prsti dotiču na trenutak i opet narušavaju moj ekvilibrij. Sivić mi daje svoju sivu posjetnicu na kojoj je piše broj njegova mobitela (tobože da se sutra uslika za naše fakultetske novine). Fotografirat će ga moj najbolji hispano prijatelj Hoze. Nije pristao učiniti mi tu uslugu dok nisam jednom frknula. Ja, Anastazija Čelik, priznajem sama sebi ove slatkokisele osjećaje koje gajim prema gospodinu Siviću. Baš je atraktivan. Vrlo atraktivan.

Izvor

Po noći sam nemirna - bacakam se i vrtim po svom krevetu od čelika. Sanjam o tim smoki sivim očima, dugim, dugim nogama, dugim, dugim prstima i tamnim, tamnim neistraženim mjestima. Tokom slikanja Sivić priupita Hozea gdje bi ga htio, al na vrlo muževan način da ne zvuči gej. Onda sami nas dvoje odlazimo na kavu, ali ja pijem čaj. Na putu prema parkiralištu, spotičem se, ali on brzinom munje ne dopušta mi da padnem, već me čvrsto uhvati i privije u svoj zagrljaj. Gledamo se. Njegov miris tako je opojan. Miriše na omekšivač za rublje i dobar deterdžent (Pervol grej medžik). Ali nije me poljubio. Mora da je to zato što sam preblijeda, premršava, preneuredna, prenesportski tip... Sve sam to izanalizirala plačući u autu.

Nakon završnih ispita izazim van s Katom i Hozeom. Napijamo se i nazivam sam gospodina Sivića da mu kažem kako sam pijana i da ga hrabro oslovim njegovim imenom. Kristijan. Onda malo izazim na svježi zrak jer mi je muka. Hoze izlazi zamnom i kaže: "Dios mio, Ana, karinja". Zatim me pokušava poljubiti, dok ga ja odgurujem i
Pojavljuje se glas iz mraka: "Mensečini da je dama rekla ne." Sveto govno! Pa to je Kristijan Sivić! Drži mi kosu dok povraćam i briše me svojom maramicom s monogramom KTS (midl nejm nisam ja izmislila majkemi, op.a. ). Kristijan me želi odvest kući, al ja i dok povraćam sam savjesna pa inzistiram da se javim Kati prvo. Sveti Mojsije! Kata je na plesnom podiju sa Sivićevim bratom. "Ši iz densing hr es of."

Izvor

Ujutro se budim u hotelu u majici i gaćicama. Saznajem da sam pobljuvala ostatak odjeće pa mi je Sivićev šofer kupio novu. Kažem da želim mu vratiti novac, na što se on nasmije. "Dužan sam ti bar toliko, jer te nisam poljubio neki dan. Al moraš shvatiti, ja ne prakticiram romantiku. Želim te ugristi za usnu." "Zašto to ne učiniš," pitam ja. "Prvo mi treba tvoje pisano odobrenje. Uskoro ćemo odletjeti helikopterom kojeg posjedujem u moj stan u Seattlu na večeru pa ćeš saznati sve detalje".

Od ovog razgovora sam se opet uspalila pa ne mogu doručkovati.